Попут птице феникс, једини преостали стари нишки трамвај се припрема да се поново уздигне из свог пепела.

Стигао је из Немачке у Ниш 31. децембра 1922. године. и одмах тада, по доласку, је чекао 8 година да би почео да превози Нишлије. За тих 8 година је било чак три референдума ко ће уопште правити пругу за нишке трамваје. Пруга је завршена маја 1929.  али су трамваји почели са радом годину и по касније, 16. Новембра 1930.

То је било његово прво издизање из свог пепела.

Док је превозио Нишлије, никада му није уграђен неки нов део. Увек је, као сви остали нишки трамваји, поправљан и преправљан. По укидању трамвајског саобраћаја у Нишу, од 10. Августа 1958. до новембра 1959. је у подножју Нишке Бање  чекао своју даљу судбину. У то време је изгубио своје точкове. Ипак, уместо да оде у старо гвожђе, постао је викендица у Нишкој Бањи – и то најлепша!

То је био његов други преображај.

После близу 50 година боравка у Нишкој Бањи, бива уклоњен одатле и склоњен у компанију Ресор–Гаџин Хан да сачека прикупљање средстава за рестаурацију. Најзад, после 11 година чекања, Влада СР Немачке препознаје пројекат његове рестаурације и даје подршку донацијом.

Овај трамвај, стар 96 година, има изузетну вредност као сведок историје Србије и Немачке, као показатељ немачког техничког нивоа и као уникат на светском нивоу.

На овој страници ћемо пратити његово треће уздизање из свог пепела, без много речи надаље.